Krhka umetnost, čvrsta tradicija – pogled na istoriju češkog stakla

Krhka umetnost, čvrsta tradicija: to je kristal u rukama čeških majstora staklara. Češka nacija može da se ponosi mnogim dragocenostima; jedna od njih je, naravno, kristal i njegova umetnička i industrijska obrada. Ali kako je sve počelo? Odakle seme staklarstva pušta korene na češkim zemljama? Kakvu je evoluciju pretrpelo? Hajde da zajedno pogledamo.

Kolevka života, ne samo za nacije

Staklo, baš kao i civilizacija, nastalo je u Mesopotamiji, oko 3. milenijuma pre nove ere. U to vreme, naravno, nije ni izdaleka imalo oblik na koji smo danas navikli. Bilo je prilično nečisto i uglavnom se koristilo za proizvodnju perli, koje su imale dekorativnu svrhu. Perla je istorijski prvi stakleni proizvod. Ona krasi naše živote već 5000 godina.

Hvala vam, Kelti

Prvo staklo stiglo je na našu teritoriju u obliku staklenih perli zahvaljujući trgovini sa Bliskog istoka pre oko 4000 godina. Stvarna proizvodnja stakla počela je mnogo kasnije, tokom latenskog perioda (400. p.n.e.), zahvaljujući Keltima (Bojima) koji su naseljavali našu teritoriju. Proizvodili su uglavnom ukrasne predmete kao što su perle, narukvice, privesci, izvučene perle, posude, a vrlo je verovatno da su proizvodili i poluge, koje su bile predmet razmene. Hvala vam, Kelti.

Prvi koraci staklarskih radionica

Prvi pomeni stakla datiraju iz 1162. godine. Nakon 1250. godine već se govori o "staklarskim radionicama". One su bile smeštene u tada neistraženim zonama pošumljenih pograničnih planina (Lužičke, Krušne, Jizerske planine...), gde je drvo bilo sastavni deo razvoja staklarske umetnosti. Isto tako u Češkoj kotlini, gde je bilo naslaga silicijumskog peska i obilja vode – još dve ključne komponente zanata staklarstva u nastajanju.

Tadašnje staklo bilo je puno mehurića i imalo je tipičnu zelenkasto-žućkastu boju, određenu količinom gvožđe-oksida i krečnjaka u pesku. Prema "zelenim" ili "žutim" nijansama bilo je, i još uvek je moguće, odrediti iz koje regije staklo potiče. Možda poznajete ovo staklo pod imenom Šumsko staklo (Waldglas), koje je eterično, očaravajuće i ima verne obožavaoce do danas.

Od oko 1450. godine čak su i najstarije staklarske radionice proizvodile skoro providno staklo, ali je još uvek ostajala suptilna zelenkasta ili žućkasta nijansa. Od njega su se izrađivali vitraži i čaše za vino. Tokom gotskog perioda staklo se široko koristilo za izradu staklenih prozora za rezidencije i domove, stvarajući tako preteče ostakljenih prozora kakve danas poznajemo.

Šumsko staklo, izvor Pexels

Renesansa i materijal koji su svi voleli

Tokom vremena, staklo je postalo veoma popularan materijal. Privlačilo je umetnike i zanatlije iz cele Evrope. Svi su ga voleli. Zahvaljujući činjenici da su staklari proizvodili predmete za svoje domove u slobodno vreme, staklo se proširilo i među običnim ljudima. Viši slojevi su ga tražili zbog njegovog sjaja i luksuza. Rudolf II je toliko voleo staklo da je dve porodice majstora staklara uzdigao u plemstvo. Češko staklo počelo je da se pohlepno traži širom Evrope. U 16. veku stakleni predmeti počeli su da se ukrašavaju u velikom obimu slikanjem, brušenjem, pozlatom, kovanjem, graviranjem i glačanjem.

Predmeti su bili ukrašeni obojenim emajl bojama i graviranjem. Prvu duboku gravuru stvorio je nemački umetnik Kaspar Leman, što je označilo početak brušenja stakla. Postojala je potražnja i za staklom u boji – ne samo šumskim, već i belim, crvenim, plavim i crnim. Ali pre svega providnim: to je bilo rođenje češkog kristala. A pošto je bio prelep za gledanje i mnogo otporniji od svojih prethodnika, postao je veoma tražen luksuzni predmet. Zahvaljujući njemu, češka staklarska umetnost dobila je monopolski karakter tokom naredna dva veka.

Primer radova Kaspara Lemana, izvor wikipedia.org

Kristalni barok

U baroknom periodu (17. – 18. vek) češko staklo zasenilo je čak i legendarnu venecijansku proizvodnju, postajući vrh u Evropi. Nakon tankozidnog stakla došao je trend debelozidnog stakla. Barok je bio raskošna era, pa se nije štedelo na dekoracijama. Stalno se ukrašavalo graviranjem, brušenjem, bojama, zlatom... Sada su se dodavali ukrasi sa topljenim pastama u stilu Bidermajer. Tipične su bile čaše, bokali i velike posude... Veliko širenje dogodilo se i u Kamenickom Šenovu kada su počeli da se proizvode lusteri sa staklenim privescima. Ove lampe su bile velike, teške i raskošne. Krasile su najplemenitije domove širom Evrope i to rade i danas. Trgovina staklom se stalno razvijala i nastale su tzv. kompanije, koje su plasirale češko staklo u velikom obimu u sve krajeve našeg kontinenta. U tom periodu postavljeni su i temelji bižuterije u Jablonecu.

Ilustrativna fotografija – raskošno kristalno osvetljenje, izvor canva.com

Industrijska revolucija

Sa dolaskom industrijske revolucije, staklarska umetnost doživela je još jedan važan razvoj. Razvojem železničkog saobraćaja i pronalaskom Simens generatora, staklarske radionice prestale su da budu vezane za mesta sa bogatim šumskim pokrivačem i usmerile su se ka industrijskim centrima naše zemlje, posebno blizu rudnika uglja ili železničkih pruga. Novi Bor je postao mesto za razvoj staklarske tehnologije. Napredak je gurao sve napred i otkrio dalje potencijale. S druge strane, postojali su i napori za očuvanje tradicije. Zanatska umetnost u kombinaciji sa novim mogućnostima i procedurama podstakla je vatru za dalji razvoj primenjenih umetnosti.

Na prelazu vekova

Prelaz između 19. i 20. veka bio je u znaku Art Nuvoa (secesije), koji nije bio samo umetnički pokret, već stil života. Godine 1900. održana je Svetska izložba u Parizu, gde su češki staklari bili bogato zastupljeni. Veliki uspeh i plodno tlo za buduću slavu češkog stakla bila je pobeda Gran prija u svojoj kategoriji, koju su dobili češki staklari iz radionice Ljoć iz Klášterského Mlýna. Osvojili su je za svoj savršen rad sa iridescentnim staklom – staklom sa dugim odsjajima koje menja boju svojih odsjaja u zavisnosti od ugla upadne svetlosti, postignuto zahvaljujući nanošenju para različitih vrsta oksida. Otkrivene su nove procedure i tehnologije, od kojih je jedna bila instalacija mašina Ovens za proizvodnju boca ili efikasna mehanička proizvodnja ravnog stakla. Češka staklarska umetnost bila je na putu ka zvezdanim visinama.

Vaza od iridescentnog stakla, Klášterský Mlýn, 1898, izvor wikipedia.org

Ratni period

Sa dolaskom Prvog svetskog rata mnoge manje staklarske radionice su nestale. Proizvodnja se prepolovila. Želja da se ostane na vrhu svetske staklarske umetnosti odrazila se u umetničkom izrazu i dizajnu. Najpoznatiji češki umetnici učestvovali su u dizajnu, uzdižući dekorativizam u novi stil: Art Deko. Dekori su uglavnom ornamentalni, šareni i kontrastni, naglašeni brušenjem. Osnivanjem nove škole u Železnom Brodu stvorene su prve staklene figurice. Gospodin Ladislav Prostředník iz Dobruške prvi put je koristio motiv PK500 na svojim proizvodima. Zahvaljujući njemu stvoreni su najluksuzniji lusteri, koji i danas krase enterijere operskih kuća u evropskim i američkim metropolama.

Funkcionalizam je bio umetnički odgovor na sofisticirani stil Art Deko. Tj. njegova suprotnost. Funkcionalizam se fokusirao na korisnost, praktičnost i jednostavnost, u kojima leži lepota. Ovaj stil karakterisala je jasnoća oblika, čistoća linija i inspiracija iz osnovnih geometrijskih oblika: kocki, cilindara, konusa i njihovih kombinacija (Metelák, Smrčková).

Bokal u stilu Art Deko, izvor wikipedia.org

Nakon 1945.

Nakon ratova staklarska umetnost nije prošla kroz dobra vremena. Zbog SSSR-a većina staklarskih radionica bila je nacionalizovana i to je promenilo celu strukturu organizacije proizvodnje stakla. Centralizovana staklarska industrija zvala se Kristalex i ujedinila je više od 50 staklarskih subjekata. Sedište ovog kolosa bilo je u Novom Boru. Tržište prema Zapadu bilo je zatvoreno preko noći i sve je išlo u zemlje Istočnog bloka. Staklarska umetnost značajno je stradala od ove promene u umetničkom području. Količina se preferirala nad kvalitetom. Pokrenuta je automatizovana proizvodnja čaša za svakodnevnu upotrebu.

Pedesete i šezdesete godine

Odgovor na ovu situaciju bio je dizajnerski pokret 50-ih i 60-ih godina, kada su stvorena remek-dela i prve staklene skulpture. Centar te aktivnosti bio je Kamenický Šenov, Novi Bor i Železný Brod. Akademija umetnosti, arhitekture i dizajna u Pragu značajno je doprinela obogaćivanju dizajna češkog stakla u tom periodu. Tokom ovog perioda sprovodila su se i tehnološka istraživanja, čija nam je primena u praktičnom životu donela vatrostalno staklo, kontinuirana vlakna, penušavo staklo, float staklo, optičko staklo...

Nakon Plišane revolucije

I ovde dolazi ogromna promena. Opet. Staklarska umetnost bila je podvrgnuta postepenoj privatizaciji staklarskih radionica. Gigantski Kristalex se raspao. A pojedinačne staklarske radionice nastavile su sa svojim stvaralaštvom. Naravno, neke od njih nažalost su nestale ili se spojile sa drugim manjim jedinicama. Međutim, to nije dramatično i negativno uticalo na umetničku proizvodnju tog vremena. Do kraja milenijuma staklarska umetnost kretala se po inerciji, sve se moralo slegnuti i ponovo prilagoditi velikoj promeni – otvaranju prema Zapadu i raspadu centralizovane staklarske industrije.

Novi milenijum

Sa dolaskom novog milenijuma ručna proizvodnja stakla počela je značajno da opada, preteći tradiciji i humanosti koji nesumnjivo pripadaju staklu. Približavajuća ekonomska kriza i slabljenje ekonomije išli su u prilog preplavljivanju jeftinim i nekvalitetnim staklom iz Azije. Zbog toga se automatizovana i mehanička proizvodnja povećala kako bi češke staklarske radionice mogle ekonomski odoleti ovoj konkurenciji.

Staklarske radionice počele su masovno da otpuštaju svoje zaposlene zbog ove automatizacije i mehaničke proizvodnje. Više nije bilo mesta za ručni rad i ljudski dodir. Radilo se marljivo prema broju komada; glavno je bilo preživeti nalet konkurentske proizvodnje iz Azije. Nestale su mnoge važne staklarske radionice specijalizovane za ručnu proizvodnju.

Ovaj razvoj opažen je i u staklarskoj umetnosti izvan granica Češke Republike; cela Evropa je stradala.

Drugi dah

Nakon brutalne selekcije radnih staklarskih radionica, mnogi vlasnici su stali i odbili da nastave u ovoj ludoj trci sa Istokom. Odbili su da se odreknu tradicije i sjaja ručno izrađenog stakla. Odbili su da zatvore, bankrotiraju i predaju se. Zato su svoju pažnju usmerili na proizvodnju remek-dela i ateljejskih komada sa zapanjujućim dizajnom, ili na prelepe luksuzne predmete za svakodnevnu upotrebu izrađene od olovnog i višeslojnog kristala. Osećaj, umetnost, ljudski kontakt i tradicija vratili su se u staklo.

Nakon 5000 godina razvoja, staklarska umetnost sada je na vrhuncu. Istorijski padovi i poteškoće samo su ojačali njenu poziciju u svetu primenjenih umetnosti. Staklarska umetnost trenutno doživljava umetnički i dizajnerski procvat.

Ostaje krhka umetnost sa ČVRSTOM tradicijom.

Staklo ponovo prolazi kroz ljudske ruke, kako i treba biti.

Trenutno se proizvodnja češkog stakla fokusira kako na mehaničku proizvodnju za potrošnju tako i na ručnu i umetničku proizvodnju ateljejskog kvaliteta. Šlag na torti češke staklarske umetnosti je obojeni višeslojni kristal, koji se još uvek može proizvoditi samo ručno, zbog čega je i najvredniji i najteži za izradu. Prolazi kroz neverovatan broj ruku pre nego što stigne u vaš dom. Napisali smo članak o celom njegovom putovanju.

Ručna proizvodnja višeslojnog kristala i njegovo putovanje od staklarske radionice do vašeg doma

Višeslojni kristal je velike lepote, ali njegova proizvodnja je prava borba. Desetine sati i stotine ruku su potrebni, kroz koje ovaj komad kristala mora da prođe pre nego što postane konačan proizvod. Dođite sa nama da vidite putovanje od staklarske radionice do vašeg doma.